ljilja18 | 31 Decembar, 2011 08:49
Početkom novembra 2011. godine, Ljiljana Bulatović Medić, od Urednistva ruskog patriotskog lista SAVJETSKAJA RASIJA dobila je godišnju nagradu REČ ZA NAROD (tiraz im je 300.000, sajt www.sovross.ru) za Zapis o susretu sa generalom Ratkom Mladićem u Ševeningenu.
писательнице Лиляне БУЛАТОВИЧ-МЕДИЧ
– за репортаж из гаагских застенков «Встреча с Ратко Младичем» (Белград, Сербия);
ljilja18 | 27 Decembar, 2011 20:17
НОВА КЊИГА ЉИЉАНЕ БУЛАТОВИЋ:
''РАПОРТ КОМАНДАНТУ У ОГЛЕДАЛУ ЕПОХЕ''
''Рапорт команданту'' претходна књига Љиљане Булатовић јесте рапорт истине пред историјом, рекао је у Шевенингену генерал Ратко Младић аутору.
'' Рапорт команданту у огледалу епохе'' нова, осамнаеста књига Љиљане Булатовић настала је као хроника догађаја, карактеристичних за ову епоху, које су тема и садржај Рапорта изазивали. О томе она говори и следеће:
''Готово све што се дешавало Истини о положају српског народа у прошлом рату у Босни и Херцеговини, о улози Војске Републике Српске и њеног јединог ратног команданта, на медијско-параполицијској ломачи до данашњег дана, одразило се у овом Огледалу, стало је у корице ове књиге. И све руске и српске лепоте, београдске срамоте и муслиманско-сарајевски преступи (њихова забрана обележавања Петровдана 2011.год у Сребреници). Описала сам све промоције Рапорта истине по Србији, Црној Гори и нарочито по Републици Српској.
Немилосрдно сам записивала и описивала и награде и разнолика признања, као и свакојаке прогоне и срамна медијска линчовања. Али и часне примере поштовања истине о човеку коме је књига била посвећена.
У Русији су ме цењене културне и друштвене институције награђивале, уз знаке трајног поштовања према идеји за коју се борим.
У Србији ме трајно прогоне и онемогућавају слободу изражавања, пре свих, Тужилаштво за ратне злочине, уз диктирано учешће већине медија на најбестиднији начин: без оспоравања, само мржњом! Струковна удружења, којима припадам по професији и делу, ставила су ме на своје црне листе. Утолико су ми били драгоценији часни изузеци интелектуалаца, историчара, књижевника, новинара.
Наравно, најзначајнији ослонац су ми били небројени борци и саборци генерала Младића, знани и незнани. Ратни официрски кадар Војске Републике Српске, са занемарљивим изузецима додавали су ми разлоге да браним чињенице и одупирем се геноциду над истином, која се од богова рата води деценијама против српског народа.
Јасно ми је да се истином не може одбранити ниједан честити Србин у ово Дисово црно време пропадања. Личним искуством сведочим да је ова епоха обележила љубав према српском народу као најскупљу драгоценост, која се мора храбро, са много знања, проносити кроз сва испаштања и издајства, у име корена православног васпитања и националног поноса.
Ова књига је специфични одраз стања етичког, политичког и стваралачког духа наше епохе у Србији, у односу према основним традиционалним вредностима српског народа: достојанству, слободарству, честитости.
Ова књига је неуништиви траг пркосног истрајавања српског народа у поштовању својих жртава у одбрамбеном ослободилачком рату у Босни и Херцеговини, али и у Хрватској.
Ова књига је хроника опстајања у борби за истину, која је објављена у свим мојим преходним књигама, приложена историји и неким будућим праведним судовима и судијама; часним народним трибунима; Српској православној цркви и Војсци Републике Српске и подршка народу да верује у оно што зна и да преноси на покољења истину.
Књига је уоквирена на клапнама штампаном фантастично пригодном песмом Владислава Петковића Диса ''Наши дани'', која је објављена пре сто година!
Ова књига већ је добила највише оцене од генерала Ратка Младића, који је у Шевенингену добио први примерак књиге и прочитао је.''
У књизи је поменуто око хиљаду имена. Цитирано безброј докумената. Нека су сасвим ексклузивна: на пример, честитка, коју је у име Демократске странке др Зоран Ђинђић 1994.године за Дан Војске Републике Српске упутио команданту генералу Ратку Младићу за Дан ВРС!
У складу са новинарским жаром аутора, она у књизи ексклузивно објављује и прву исповест Генераловог ратног ађутанта и оданог пријатеља Рајка Бандуке, као и своје ексклузивне репортаже са пута по Абхазији, из Москве и Петрограда.
Као јединствен у литератури је и запис аутора са сусрета са генералом Младићем у притворској јединици у Шевенингену!
''Рапорт команданту у огледалу епохе'' посветила сам неустрашивим поштоваоцима Истине, пркосним поданицима Честитости и Јунаштва, браниоцима Слободе и Достојанства српског народа у овој епохи најтежих историјских искушења, која трају'', каже Љиљана Булатовић Медић.
(Издавачи ове књиге су ''Свет књиге'', из Београда и аутор. Има 438 страна, илустрована је фотографијама, кошта 1.000,00 динара и може се купити у Књижари ''Никола Пашић''у Београду, код локалних продаваца у Београду и Бијељини, наручити поузећем преко Франкфуртских вести или аутора: 00381 113835782 или на емаил likid@eunet.rs.)
ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ – МЕДИЋ
Лауреат је награде Савеза писаца Русије ИМПЕРСКА КУЛТУРА у категорији ЗА СЛОВЕНСКО БРАТСТВО, 2009. године – за храброст, верност и постојаност у служењу јединству православних народа.
Лауреат је ДИПЛОМЕ ЗЛАТНИ ВИТЕЗ, на Првом Словенском форуму уметности Првог Славенског књижевног форума 2010. године, за допринос развитку књижевности и јединству словенских народа – за књигу РАПОРТ КОМАНДАНТУ.
Рођена је (Дрљевић) 1940. у Томашеву, Црна Гора. Школовала се у Београду и Књажевцу, дипломирала на одсеку опште књижевности на Филолошком факултету Београдског универзитета. Живи у Београду.
Члан је Савеза писаца Русије.
Члан је Удружења књижевника Србије, почасни члан Удружења писаца ''Десанка Максимовић'' у Торонту, члан Удружења књижевника ''Поета'' и Удружења новинара Србије.
Један је од оснивача и члан Међународног одбора за истину о др Радовану Караџићу.
Председник је Скупштине Хуманитарне организације ''Браниоци отаџбине'', почасни је члан Борачке организације Сребреница.
Од 1960. до 1975. бавила се професионално политиком и била на високим политичким републичким и југословенским функцијама у Београду и Титограду. Својом вољом напустила је политику и посветила се углавном истраживачком новинарству, публицистици, историјској литератури, бавећи се брањеним и за постојеће режиме непријатним темама.
Од 1975. била је новинар - уредник у Документарној редакцији ТВ Београд, новинар београдског дневног листа ''Експрес Политика'', главни и одговорни уредник магазина за друштвена питања ''Политикин Свет'' (смењена од стране тзв. демократских снага 1991. године), потом била новинар ''Илустроване Политике'', дописник московског недељника ''Обшћаја газета''.
У пензији је (од 1999. год.), између нових књига, пише за београдске листове и часописе: ''Гром'', ''Сведок'', ''Ревија 92'', ''Печат'', ''Правда'' , ''Вечерње новости'', многе руске сајтове фондск.ру, рускаја.линија, руск.ру.
Члан је Издавачког савета Часописа савеза Писаца Русије РОДНАЈА ЛАДОГА (Петроград).
Осим бројних ауторских и значајних фељтона, аутор је седамнаест књига, углавном књижевне публицистике: ''Била једном чета девојачка''(1985.), ''Призренски процес'' (1987.), ''Смрт је њихов занат – документи усташког тероризма''(1993.), ''Исповести'' (1995.), ''Генерал Младић'' (од 1996. – шест издања), ''Косово, не дам те забораву'' (1999.), ''Записи из пожара'' (поезија, 2000.), ''Радован'' (од 2002. - три издања), ''Завет мајке Радована Караџића'' (2003. два издања), ''Ламент над Косовом'' (2004.), ''Зар је злочин бранити отаџбину'' (2005.), ''Истинита Сребреница'' (2005. - два издања), ''Ореол или омча за Ратка Младића'' (2006.), ''Српске мученице Сребренице'' (2007.) ''Крици и опомена – страдање Срба у Насеровим логорима'' (2008.), ''Рапорт команданту – посвећена генералу Младићу'' (2009. и 2010.) и на енглеском језику скраћено издање ''О генералу Младићу и рату у Босни и Херцеговини''.
Уредник је (заједно са др Алексом Ђилас) посебно значајне књиге ''Српско питање'' (1991.), која је окупила на ту тему елитне српске интелектуалце.
Књига ''Генерал Младић'' објављена је на руском језику у Москви 1998. године.
Као члан ХО ''Браниоци отаџбине 1998/99'' током 2003. и 2004. године организовала је и водила протестне трибине по читавој Србији, под именом ''Зар је злочин бранити отаџбину'', посвећене одбрани од хашке оптужнице команданата и припадника Приштинског корпуса Војске Србије и Црне Горе. На трибинама у Лесковцу, Бабушници, Краљеву, Врбасу, Чачку, Косовској Митровици и Београду, уз војнике, официре, родитеље страдалих војника, говорили су и такви ауторитети правних наука, као што су проф др Смиља Аврамов и академик Коста Чавошки.
Као борац за очување достојанства српског народа кроз неговање документарне истине о савременој историји, о истинитим ратним и послератним догађајима у Сребреници, на основу вишегодишњих истраживања, Љиљана Булатовић је говорила на многим трибинама и научним скуповима у Сребреници, Новом Саду, Суботици, Београду, Москви, Подгорици и др. За ширу јавност њено најзапаженије излагање било је јула 2005. године на трибини посвећеној десетогодишњице ослобођења Сребренице, на Правном факултету у Београду, у организацији НВО Номоканон, али и на Конференцији о ''Страдању Срба у бирчанском крају – злочину без казне'', у Сребреници 27.октобра 2006. године.
Од 1991. године не припада ниједној странци, нити партији.
Редовно је учествовала на научним скуповима Српске радикалне странке ''Војислав Шешељ'' у Београду и Новом Саду против постојања и деловања хашког трибунала и на посебној трибини ''Истина о Сребреници'' у Београду.
Љиљана Булатовић је имала излагање и на међународном научном скупу у Москви ''Деловање хашког трибунала – садржај, резултати, ефективност'', у организацији Центра за изучавање савремене балканске кризе у Институту за словенске науке Руске академије наука и НВО ''Историјски пројекат Сребреница'', 22 и 23. априла 2009. године.
Адреса:
11000 Београд, ул. Милоша Савковића 11.
e-meil: likid@eunet.rs
| « | Decembar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |