LJILJANA BULATOVIĆ

ДРАГА БРАЋО СРБИ И СЕСТРЕ СРПКИЊЕ,

УЧЕСНИЦИ ''ПЕТРОВДАНСКИХ ДАНА СРЕБРЕНИЦЕ 2011.!

ОБАВЕШТАВАМ ВАС, СА ДУБОКИМ ЖАЉЕЊЕМ, ДА САМ ОДЛУЧИЛА ДА У НОВИМ НАМЕТНУТИМ ОКОЛНОСТИМА У ОПШТИНИ СРЕБРЕНИЦА, ОВЕ ГОДИНЕ НЕ ДОЂЕМ НИ НА ОКРУГЛИ СТО НИ НА ПОМЕН СРПСКИМ ЖРТВАМА ОТАЏБИНСКОГ ОДБРАМБЕНОГ РАТА НА ПОДРУЧЈУ СРЕБРЕНИЦЕ И БРАТУНЦА.

ПРЕНОСИМ ВАМ ПОЗДРАВЕ И ПОДРШКУ НЕБРОЈЕНИХ ПОЈЕДИНАЦА, УДРУЖЕЊА И ИНСТИТУЦИЈА ДА ИЗДРЖИТЕ СВА ИСКУШЕЊА И НЕСРЕЋЕ КОЈЕ ВАС ДЕЦЕНИЈАМА ПРИТИСКАЈУ НА ВАШИМ ОГЊИШТИМА И У НАШОЈ РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, СВЕСНИ СВОЈЕ ПРАВОСЛАВНЕ ИСТОРИЈЕ И ОБАВЕЗЕ ДА САЧУВАТЕ КОРЕНЕ ПРАВОСЛАВЉА БАШ У СРЕБРЕНИЦИ И БИРЧАНСКОМ КРАЈУ.

ПОСЕБНО ВАМ ПРЕНОСИМ ПОДРШКУ ДА ИСТРАЈЕМО У НЕГОВАЊУ ИСТИНЕ И НАЦИОНАЛНОГ ДОСТОЈАНСТВА ОД ДИРЕКТОРА ФОНДА ЗА ХУМАНИТАРНО ПРАВО БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ, ПОШТОВАНОГ И НЕУМОЉИВОГ БОРЦА ЗА ИСТИНУ И ПОМИРЕЊЕ НАРОДА, ЏЕВАДА ГАЛИЈАШЕВИЋА.  ПРЕНОСИМ ВАМ ЊЕГОВО ОГОРЧЕЊЕ ШТО СЕ НЕКО ДРЗНУО ДА НАМ ЗАБРАНИ ИСТИНИТУ СРЕБРЕНИЦУ И ТРАГАЊЕ ЗА ИСТИНОМ И ДА ЗАБРАНИ СРБИМА ДА ПОСЕБНО У ДАНИМА ПЕТРОВДАНСКИМ ИСКАЗУЈУ ПОШТОВАЊЕ И СЕЋАЊЕ  НА ЖРТВЕ РАТА. УКАЗАО ЈЕ И НА ТО ДА СЕ У ОВОМ СЛУЧАЈУ НА НЕЗАКОНИТ НАЧИН  БАВЕ НАЈОСЕТЉИВИЈИМ МЕЂУНАЦИОНАЛНИМ ТЕМАМА И ОСЕЋАЊИМА, УПРАВО НЕКЕ СРЕБРЕНИЧКЕ  ЛИЧНОСТИ, КОЈЕ НЕМАЈУ МОРАЛНИ ИНТЕГРИТЕТ ЗА БАВЉЕЊЕ ЈАВНИМ ПОСЛОВИМА.

САГЛАСНИ СМО У ТОМЕ ДА СВАКО ИМА ПРАВО ДА ИСТРАЖУЈЕ ИСТИНУ О РАТНОМ СТРАДАЊУ, УЗ  УЗАЈАМНО ПОШТОВАЊЕ ЖРТАВА ТОГА РАТА.

ОБЈАВЉИВАЊЕ НЕКИХ СРЕБРЕНИЧКИХ ЧИНОВНИКА ДА МИ ЈЕ ЗАБРАЊЕНО, ДОК ЈЕ ЊИХОВОГ ВАКТА, ДА ДОЂЕМ У СРЕБРЕНИЦУ  И ПРЕТЊА СТРАШНИМ ИНЦИДЕНТИМА, САМО ЈЕ НАМЕТАЊЕ НОВИХ МЕЂУНАЦИОНАЛНИХ  СУКОБА, КОЈИ БИ МОГЛИ ДОВЕСТИ ДО НОВИХ ОПТУЖБИ ДА СМО МИ, СРБИ, КРИВИ ЗА ТО И МОГЛО БИ ИМАТИ ЗА ПОСЛЕДИЦУ УВОЂЕЊЕ НЕКИХ АДМИНИСТРАТИВНИХ МЕРА, КОЈЕ БИ СРЕБРЕНИЦУ ОДВОЈИЛЕ ОД РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, ШТО ЊИМА И ЈЕСТЕ СТАЛНА ЖЕЉА.

AЛИ, НИСАМ СЕ ЈА УПЛАШИЛА ЊИХОВИХ ПРЕТЊИ!

САМО,  НИКАКО НЕ ЖЕЛИМ ДА МОЈЕ ПРИСУСТВО У ТИМ СВЕТИМ ПРИЛИКАМА У СРЕБРЕНИЦИ И БРАТУНЦУ ИЗАЗОВЕ ДИВЉАЊЕ ПРИМИТИВНИХ МУЏАХЕДИНСКИХ СНАГА, НА ШТЕТУ ЗАЈЕДНИЧКОГ ЖИВЉЕЊА НАРОДА У БУДУЋНОСТИ У БИРЧАНСКОМ КРАЈУ.

ХВАЛА ВАМА ШТО СТЕ ПРЕПОЗНАЛИ ДА ЈЕ СВЕ ШТО САМ ДО САДА УРАДИЛА, БИЛО ЧАСНО И ИСТИНИТО У ОДБРАНИ ИСТОРИЈСКИХ ДОКУМЕНТАРНИХ ЧИЊЕНИЦА О УЗРОЦИМА И ПОСЛЕДИЦАМА РАТА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ, А ПОСЕБНО У СРЕБРЕНИЦИ. ХВАЛА ШТО СТЕ МЕ ПРИМИЛИ ЗА СВОГ САБОРЦА И СЕСТРУ.

ОНИ ШТО МИ ЗАБРАЊУЈУ ДА ЗАЈЕДНО СА ПУКОВНИКОМ  ВРС МИРКОМ ТРИВИЋЕМ ОБНОВИМО ИСТИНИТО СЕЋАЊЕ НА СРЕБРЕНИЦУ 11. ЈУЛА 1995. ГОДИНЕ ЗНАЈУ ДА ТО ЧИНЕ ДА БИ САЧУВАЛИ ЛАЖ, КОЈОМ УГЊЕТАВАЈУ И СОПСТВЕНИ НАРОД.

СВАКО КО МЕ ЗНА, ИЗ БИЛО КОЈЕГ НАРОДА, КО ГОД ЈЕ ЧИТАО МОЈЕ КЊИГЕ, ЗНА ДА МИ СЕ НЕ СМЕ РЕЋИ НИ ДА САМ ФАШИСТА, НИТИ ДА МРЗИМ БОШЊАКЕ. АЛИ, МРЗИМ ЛАЖ И МАНИПУЛАЦИЈУ НАРОДОМ,У ИМЕ РАТНИХ ЦИЉЕВА БОГОВА РАТА. МОЈА САВЕСТ ЈЕ МИРНА И ЗАХТЕВА ОД МЕНЕ ДА ИСТРАЈЕМ У ОДБРАНИ СРПСТВА У ИСТИНИ И ДОСТОЈАНСТВУ СВОЈИМ ПЕРОМ И КАЗИВАЊЕМ.

ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ,

ЈА ЋУ НА ПЕТРОВДАН, СА СВОЈИМ ПРИЈАТЉИМА И САРАДНИЦИМА ЗАПАЛИТИ СВЕЋУ У САБОРНОЈ ЦРКВИ У БЕОГРАДУ У ПОМЕН НА НАШЕ СТРАДАЛНИКЕ ОД 1991. ДО 1995. ГОДИНЕ ШИРОМ БИРЧАНСКОГ КРАЈА, КОЈИ СУ УБИЈАНИ САМО ЗАТО ШТО СУ ПРАВОСЛАВНИ.

МИ НЕМАМО РАЗЛОГА ДА СЕ БОЈИМО ИСТИНЕ!

А ЈА САМ СВЕ ВРЕМЕ УЗ ВАС, КАО СЕСТРА ПРАВОСЛАВНА.

НЕКА ВАС БОГ ЧУВА. 

Београд, 9. јула 2011.                    ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ МЕДИЋ

ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ – МЕДИЋ

Лауреат је награде Савеза писаца Русије ИМПЕРСКА КУЛТУРА у категорији ЗА СЛОВЕНСКО БРАТСТВО, 2009. године – за храброст, верност и постојаност у служењу јединству православних народа.
Лауреат је ДИПЛОМЕ ЗЛАТНИ ВИТЕЗ, на Првом Словенском форуму уметности Првог Славенског књижевног форума 2010. године, за допринос развитку књижевности и јединству словенских народа – за књигу РАПОРТ КОМАНДАНТУ.

Рођена је (Дрљевић) 1940. у Томашеву, Црна Гора. Школовала се у Београду и Књажевцу, дипломирала на одсеку опште књижевности на Филолошком факултету Београдског универзитета. Живи у Београду.
Члан је Савеза писаца Русије.
Члан је Удружења књижевника Србије, почасни члан Удружења писаца ''Десанка Максимовић'' у Торонту, члан Удружења књижевника ''Поета'' и Удружења новинара Србије.
Један је од оснивача и члан Међународног одбора за истину о др Радовану Караџићу.
Председник је Скупштине Хуманитарне организације ''Браниоци отаџбине'', почасни је члан Борачке организације Сребреница.
Од 1960. до 1975. бавила се професионално политиком и била на високим политичким републичким и југословенским функцијама у Београду и Титограду. Својом вољом напустила је политику и посветила се углавном истраживачком новинарству, публицистици, историјској литератури, бавећи се брањеним и за постојеће режиме непријатним темама.
Од 1975. била је новинар - уредник у Документарној редакцији ТВ Београд, новинар београдског дневног листа ''Експрес Политика'', главни и одговорни уредник магазина за друштвена питања ''Политикин Свет'' (смењена од стране тзв. демократских снага 1991. године), потом била новинар ''Илустроване Политике'', дописник московског недељника ''Обшћаја газета''.
У пензији је (од 1999. год.), између нових књига, пише за београдске листове и часописе: ''Гром'', ''Сведок'', ''Ревија 92'', ''Печат'', ''Правда'' , ''Вечерње новости'', многе руске сајтове фондск.ру, рускаја.линија, руск.ру.
Члан је Издавачког савета Часописа савеза Писаца Русије РОДНАЈА ЛАДОГА (Петроград).
Осим бројних ауторских и значајних фељтона, аутор је седамнаест књига, углавном књижевне публицистике: ''Била једном чета девојачка''(1985.), ''Призренски процес'' (1987.), ''Смрт је њихов занат – документи усташког тероризма''(1993.), ''Исповести'' (1995.), ''Генерал Младић'' (од 1996. – шест издања), ''Косово, не дам те забораву'' (1999.), ''Записи из пожара'' (поезија, 2000.), ''Радован'' (од 2002. - три издања), ''Завет мајке Радована Караџића'' (2003. два издања), ''Ламент над Косовом'' (2004.), ''Зар је злочин бранити отаџбину'' (2005.), ''Истинита Сребреница'' (2005. - два издања), ''Ореол или омча за Ратка Младића'' (2006.), ''Српске мученице Сребренице'' (2007.) ''Крици и опомена – страдање Срба у Насеровим логорима'' (2008.), ''Рапорт команданту – посвећена генералу Младићу'' (2009. и 2010.) и на енглеском језику скраћено издање ''О генералу Младићу и рату у Босни и Херцеговини''.
Уредник је (заједно са др Алексом Ђилас) посебно значајне књиге ''Српско питање'' (1991.), која је окупила на ту тему елитне српске интелектуалце.
Књига ''Генерал Младић'' објављена је на руском језику у Москви 1998. године.
Као члан ХО ''Браниоци отаџбине 1998/99'' током 2003. и 2004. године организовала је и водила протестне трибине по читавој Србији, под именом ''Зар је злочин бранити отаџбину'', посвећене одбрани од хашке оптужнице команданата и припадника Приштинског корпуса Војске Србије и Црне Горе. На трибинама у Лесковцу, Бабушници, Краљеву, Врбасу, Чачку, Косовској Митровици и Београду, уз војнике, официре, родитеље страдалих војника, говорили су и такви ауторитети правних наука, као што су проф др Смиља Аврамов и академик Коста Чавошки.
Као борац за очување достојанства српског народа кроз неговање документарне истине о савременој историји, о истинитим ратним и послератним догађајима у Сребреници, на основу вишегодишњих истраживања, Љиљана Булатовић је говорила на многим трибинама и научним скуповима у Сребреници, Новом Саду, Суботици, Београду, Москви, Подгорици и др. За ширу јавност њено најзапаженије излагање било је јула 2005. године на трибини посвећеној десетогодишњице ослобођења Сребренице, на Правном факултету у Београду, у организацији НВО Номоканон, али и на Конференцији о ''Страдању Срба у бирчанском крају – злочину без казне'', у Сребреници 27.октобра 2006. године.
Од 1991. године не припада ниједној странци, нити партији.
Редовно је учествовала на научним скуповима Српске радикалне странке ''Војислав Шешељ'' у Београду и Новом Саду против постојања и деловања хашког трибунала и на посебној трибини ''Истина о Сребреници'' у Београду.
Љиљана Булатовић је имала излагање и на међународном научном скупу у Москви ''Деловање хашког трибунала – садржај, резултати, ефективност'', у организацији Центра за изучавање савремене балканске кризе у Институту за словенске науке Руске академије наука и НВО ''Историјски пројекат Сребреница'', 22 и 23. априла 2009. године.

Адреса:
11000 Београд, ул. Милоша Савковића 11.
e-meil: likid@eunet.rs

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• LJILJANA BULATOVIĆ: PROMENADA 09.03.2012
• Ratko Mladić: ZNA KO MU JE UBIO KĆERKU
• GODIŠNJA NAGRADA SAVJETSKAJA RASIJA
• РАПОРТ ИСТИНЕ...
• PISMO LJILJANE BULATOVIĆ UČESNICIMA ''PETROVDANSKIH DANA U SREBRENICI''
• OTVORENO PISMO MILORADU DODIKU, PREDSJEDNIKU REPUBLIKE SRPSKE
• PISMO GENERALU MLADIĆU
• OBRAZ SUDA I BEŠČAŠĆA
• Odnos vlasti prema novinarima
• ВИДЕО ЗАПИС СА ПРОМОЦИЈА ''РАПОРТ КОМАДАНТУ''

• Generalna [2]
• MOJE KNJIGE [0]
• PROMOCIJE [1]
• NAGRADE [2]
• KOMENTARI [5]
• ČLANCI [1]
• VIDEO SNIMCI [1]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom