LJILJANA BULATOVIĆ

Odnos vlasti prema novinarima

ljilja18 | 08 Februar, 2011 07:29

 

ДВА АРШИНА,

БРАНКИЦА И ЉИЉАНА

 

Почев од 2004. године, када је емитована прва емисија серијала „Инсајдер“на Телевизји Б 92, Бранкица Станковић, аутор и уредник тог и каснијих прилога,била је изложена разним притисцима и петњама. Врхунац напада уследио је 2008.године када је „Инсајдер“ кренуо у разобличавању такозване „фудбалске мафије“.Нашла се Бранкица у унакрсној паљби како појединаца, тако и навијачких група.Због озбиљно схваћених претњи, међу којима се често користио и термин„убиство“, више од дванаест месеци није је било на екрану телевизије у којој јепочела новинарску каријеру 1997. године. Данас, после дугог избијања изјавности, окружена српском полицијом која је штити од покушаја реализовањапретњи, добитница награде за најбољег новинара 2009. и „Личност године ОЕБС-а“у 2010. години, поново се ових дана вратила у „прозор у свет“. Она и њениданашњи саговорници и сарадници, подсећају телевизијски аудиторијум на данекада је ауторка „Инсајдера“ била у центру пажње штампаних и електронских медијаи, истовремено, настављајући рад на истраживачком новинарству, припремају новеприлоге у оквиру најпопуларнијег серијала ТВ Б 92. Бранкица, значи, послеједногодишње апстиненције поново креће са емисијом која јој је донела бројнадомаће и међународна признања

Међутим, ма колико радовао повратак Бранкице, неопходно је указати дадомаћи медији доста пристрасно, са упадљиво политичким обележјима, обавештавајујавност о проблемима с којима се суочавају њене бројне колеге и колегинице.Истини за вољу, наиме, било је примера који су по физичкој и психичкојбруталности, превазилазили све што је Бранкица доживљавала и преживљавања усмислу упућиваних јој претњи током емитовања „Инсајдера“. Далеко од свакепомисли да се на било који начин минимизирају претње и напади на Бранкицу,нужно је сада, када се кроз велика врата враћа на мали екран, подсетити на свешто је доживела и преживела, али и на страдања једне њене старије колегинице, очему се у јавности готово ништа не зна.

Велика прашина дигла се у медијима протеклих година поводом претњи упућенихБранкици Станковић, новинарки београдске телевизије Б 92 и ауторкителевизијског серијала „Инсајдер“. После емитовања прве епизоде серијала, путемфејсбука, графита на београдским зградама и оградама и писмима упућиваним наадресу Бранкице и телевизије Б 92, стигло је на стотине претњи, гарниранихчесто непристојним вокабуларом. Претње, одмах ваља рећи, нису биле нималобезазлене. Претило се чак и смрћу не само Бранкици већ и осталим учесницима уприпремању и реализацији „Инсајдера“. Разлози упућених претњи су што су аутори,поред осталог, упознали јавност са садржајем великог броја пријава које јеполиција подносила против вођа навијачких група „Делија“, „Гробара“, „Рада“ идругих група и појединаца. По тим пријавама како се наводи у „Инсајдеру“,готово по правилу није долазило до правоснажних пресуда.

На претње су оправдано реаговали многи појединци и институције, захтевајућиод надлежних државних органа да открију ауторе претњи и приведу их правди.Поред бројних појединачних, неопходно је истаћи реакцију председника СрбијеБориса Тадића који је поручио да држава неће толерисати насиља хулигана икриминалаца. Он је посебно истакао да ће држава предузети све мере заштитеновинара и најавио да ће државни органи реаговати и „у складу са закономухапсити и процесуирати сваког ко угрожава туђе животе“. Огласио се и министарунутрашњих послова Ивица Дачић који је такође нагласио да ће се премапочиниоцима, уколико буду откривени, предузети одговарајуће санкције. МинистарДачић је посебно нагласио да ће Министарство унутрашњих послова (МУП) иполиција „максимално заштитити све који се баве послом од јавног значаја, каошто је новинарска професија“. Касније ће се, на примеру београдске новинарке икњижевнице Љиљане Булатовић, видети како полиција „штити“ новинаре који нисунаклоњени људима и странакама на власти. Није по страни остала ни госпођаСнежана Маловић, министар правде, која се такође заложила за хитно откривањепочинилаца претњи преко интернета, графита, писама и других начина узнемиравањапредставника медија.

У одбрану Бранкице Станковић и њених колега из Б 92 устала су и новинскаудружења – Удружење новинара Србије (УНС), Независно удружење новинара Србије(НУНС), Независно друштво новинара Војводине (НДВН) и Асоцијација независнихелектронских медија (АНЕМ). Наведена удружења су, што је посве нормално, сталау одбрану Бранкице и њених колега. АНЕМ је, на пример, у одвојеном саопштењузахтевао да се заштите угрожени новинари и хитно покрене акција „на откривању ипроцесуирању онима који прете лицима ангажованим на серијалу Инсајдер“. С другестране НДНВ, уз најоштрију осуду напада на ауторе „Инсајдера“, тај чинквалификује као „лов на вештице какав Европа, па чак и несрећна држава Србијаодавно нису видели“. Слична реаговања стигла су од УНС-а и НУНС-а који су,такође, сличним изјавама осудили нападе на ауторе серијала.

Јавности се поводом претњи које су сустизеле једна другу, обратио и ВеранМатић, директор и главни и одговорни уредник ТВ Б 92. Он на јавност и државнеоргане апелује да се солидаришу са угроженим новинарима. С тим у вези посебноинсистира да у томе ућешће узму „демократска јавност, новинарска и медијскаудружења и удружења за заштиту људских права у земљи и иностранству. Неопходноје“, наставља Веран Матић, „да ова држава, ако је искрено опредељена задемократске реформе и за европску будућност, напокон утврди и каже ко стоји изанапада на професионалне медије и да одговорне изведе пред лице правде“.

Све до сада је у реду и природно је што нема било каквих приговора нареаговања појединаца и институција у вези са нападима на ауторе серијала„Инсајдер“. Али, често пута, као и овом приликом, једно „али“ наводи на помисаода се, без порицања оправданости наведених ставова и изјава, једнострано иједногласно устаје у одбрану режимских новинара, што није случај када се ради оновинарима које бије глас да нису наклоњени странкама на власти. Пример госпођеЉиљане Булатовић, једно је од сведочанстава да у Србији постоје два аршина кадаје однос актуелне власти и медија према новинарима у питању. Јер, док је случајБранкице Станковић свакодневно нашироко и надугачко разглабан у свим штампаними електронским медијима, о упаду специјалне јединице Управе криминалистичкеполиције МУП-а у стан Љиљане Булатовић, готово да се није чула ни реч. А радисе, како је тврдила госпођа Булатовић, о упаду великог броја полициајца „подпанцирима и фантомкама, са упереним аутоматским наоружањем“. Упад полицајаца сахеклерима у стан извршен је по налогу Већа за ратне злоћине Окружног суда уБеограду. Подсећало је то на сцене акција приликом хапшења нарко дилера и најтежихкриминалаца, а све то трајало је пуних осам часова, плус два часа испитивањагоспође Булатовић у МУП-у.

„Оправдање“ за брутални претрес стана и заплену њених и њеног супругаразних списа и докумената, забелшки, мобилних телефона и телефонских именика, билесу, вероватно, њене књиге о генералу Ратку Младићу, због чега је осумњичена каоједан од његових јатака. „Прекршене су основне етичке норме према мени“, кажеЉиљана Булатовић, и наставља: „Дубоко сам увређена. Претрпели смо тежак душевнибол“. А о бруталности полиције говори и податак да је, поред запленевидеокасета, фотографија, књига, новина и докумената, заплењена чак и личнамедицинска документација њеног сипруга, који је, иначе, дијабетичар подинсулином.

Налогодавци за упад полиције у стан госпође Булатовић су по њеним речимасигурно читали књиге о Ратку Младићу чији је она аутор. Могли су, стога, да је,уместо упада у стан, позову на разговор па да после тога, ако сматрајупотребним, донесу одлуку да, на цивилизован начин, обаве претрес стана и запленеличну документацију и друге материјале. Уверена да је све то дело министраРасима Љајића и тужиоца за ратне злочине Владимира Вукчевића, Љиљана Булатовићкаже: „Они су се усудили да ударе хеклерима на истину, тешко угрозе здрављемога супруга, а мени учине част да сам јатак генерала Младића“. Изразила је,такође, уверење да ће медији прећутати све што се тог дана збивало у њеномстану. И била је у праву. Јер, овај варварски чин медији су једноставнопрећутали. А кукавички и поданички ћутали су и сви они који су на сав гласдавали изјаве, писали, говорили и снимали сваки детаљ у вези са вербалнимнападима на „Инсајдер“ и Бранкицу Станковић.

     

                                                                                                    Аутор: Радисав Ристић

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb